Kada pomenemo Stari Bečej, mnogim ljudima su prva asocijacija arteški bunari i "žuta voda". Međutim, malo njih zna odakle ti bunari u Bečeju, odnosno ko ih je bušio i kada. Karolj Šoš je glavni "krivac" što mi danas u Bečeju imamo toliko izvora sa lekovitom vodom. Rođen je 1856. ili 1857. godine u Hodmezevašarhelju, domovini čuvenog bunardžije Žigmondija, od koga je i naučio zanat.
Prvi pokušaj bušenja bunara u srezu Stari Bečej vezan je za Lazara Dunđerskog u Srbobranu 1888. godine, koji je želeo da bunar pokloni opštini. Nažalost, u toj svojoj nameri nije uspeo. I u Bečeju je još od 80-ih godina XIX veka bilo pokušaja da se iskopaju bunari, ali takođe bez uspeha. To će se sve promeniti kada 1904. godine u varoš na Tisi stigne mladi Karolj Šoš. Odmah se prihvatio posla i ubrzo je, u blizini ranijeg neuspelog pokušaja njegovih prethodnika, pronašao vodu na centralnom trgu. Od tada na trgu Sent Ištvana, kasnije Karađorđevom trgu, a danas trgu Oslobođenja, funkcioniše arteški bunar. Ovaj uspeh je Šošu obezbedilo poverenje lokalnih vlasti, pa je izbušio još četiri bunara u različitim delovima grada.
Šesti bunar je napravio za sebe, na svom imanju. Kupio je Hajlovu kuću i susedne placeve i 1906. godine na tom mestu otvorio banju. Banja je koristila lekovitu vodu, bogatu jodom, a nekoliko godina kasnije, 1911. je modernizovana i proširena parnim kupatilom i pekarom. Treba napomenuti da je prvo parno kupatilo u Bečeju osnovao Janoš Šumaher 1888. godine u glavnoj ulici. Šoš je zatim 1915. godine podigao i parni mlin, pored banje, koji je koristio prirodni zemni gas bunara. Danas je ova banja poznata kao "Jodna banja", upravo zbog vode koja se koristi u lečenju raznih oboljenja i tegoba.
Godine 1921. je prodao ovaj banjski kompleks firmi " Ač i Molnar" i vratio se u svoje rodno mesto gde je i umro nekoliko godina kasnije (1927.). Bio je čovek velike snage, prijatan i živeo je veoma povučenim životom. Njegova zasluga Bečeju je i u tome što je osnovao prvi stalni bioskop u jednom od Frojndovih preuređenih ambara.
kustos istoričar Gradskog muzeja Bečej
Nemanja Karapandžić
