U petak, 28. novembra, od 20 časova u Gradskom pozorištu Bečej odigraće se predstava "Kraljica smeha" teatra "Maska" iz Šapca.
Igraju:
Ivan Tomašević, prvak drame Šabačkog pozorišta
Aneta Tomašević, prvakinja Šabačkog pozorišta
PREDSTAVA JE POSVEĆENA NAŠOJ NENADMAŠNOJ KOMIČARKI LjUBINKI BOBIĆ. RAĐENA JE POVODOM OBELEŽAVANjA TRIDESET GODINA OD NJENE SMRTI.
Ulaz: 250 dinara.
Reč kritike:
Evo dobitne kombinacije – ako želite da gledate DOBRU PREDSTAVU sedite u auto i prevalite tih osamdesetak kilometara do grada Šapca na Savi i tamo u Šabačkom Pozorištu pogledajte najnoviju predstavu posvećenu velikoj glumici Ljubinki Bobić – KRALjICA SMEHA iz pera Zorana Božovića . Tako dobrih predstava malo je u Beogradu! U predstavi zapravo učestvuju dvoje izvanrednih glumaca – bračni par Tomašević – Aneta i Ivan koji je i režirao komad. Njihova posvećenost sceni i likovima bila je vidljiva u svakoj sekundi predstave . Igrali su likove koje nisu lično poznavali, a igrali su za publiku u kojoj je bilo i onih koji se sećaju Ljubinke i njenog Nušićevskog partnera Mirka Milisavljevića – sa scene, iz bifea Narodnog Pozorišta, sa ulica, iz viceva, iz ogovaranja, iz života i iz priča. Igrali su ove likove kao da su sa njima drugovali godinama – “ušli su im pod kožu” – ako se tako može reći . Ali tu ni u jednom momentu nije bilo imitacije pravih likova . Ne – glumci su pažljivo studirali sećanja, anegdote i naravno ODLIČAN tekst profesora Zorana Božovića. U tom tekstu bilo je prave inspiracije dostojne velikog Džordža Bernarda Šoa, shvaćenog na moderno Nušićevski način. Dakle tu je bila iskričavost i dosetljivost starog londonskog cinika nakalemljena na Nušićevska i beogradska iskustva pozorišta vica i psovke koja lako klizi sa glumačkih usana i lako se prima na smeh gledalaca i nastavlja ga i produbljuje. Tako se u igri ovo dvoje vrlo inteligentnih i stvarno brzih i toplih glumaca, osetio negovan umetnički UKUS - i u trenucima osorne svađe i u trenucima teške psovke ili verbalnih seksualnih seirenja ocvale ljubavnice, glumice i žene - đavola Ljubinke Bobić, ili u vicevima o karakternim “devijacijama” šarmantno feminiziranog Mirka Milisavljevića. Sve je u ovoj predstavi bilo na SVETSKOM nivou – od pomenutog preciznog ukusa, preko jednostavne i lake igre odmerenim sredstvima, do pomno proučenih i plasiranih asocijacija na vreme i kontekst umetnosti ili politike. Piscu nije promakla činjenica da Ljubinka Bobić – herojski – NIJE IGRALA za vreme okupacije – ona je komičarka , a kada se njen narod nije smejao – ni ona se nije bavila komikom !... Jednostavno , istinito i moralno! Jednostavno je na sceni bilo tumačeno i političko prevrtanje i ljudi i naroda – uterivanje u Socijalizam !... I tu je Ljubinka Bobić imala svoj recept – samo ako on dobro j ... neka je partizan ili četnik, sve mi je jedno !... na sablazan posramljenog partnera .
(deo pozorišne kritike Gorana Cvetkovića, Radio Beograd)
