Program “Škola bez nasilja“ se u Srbiji sprovodi od 2005. godine sa ciljem sprečavanja i smanjivanja nasilja nad decom i među njima. Glavni cilj „Škole bez nasilja“ jeste stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za učenje, rad i razvoj. Program je pre svega namenjen deci, nastavnicima i zaposlenima u školama, ali i roditeljima i čitavoj lokalnoj zajednici. Do oktobra ove godine u program je uključeno 217 osnovnih i devet srednjih škola u 75 mesta, što čini oko 15 odsto svih škola u Srbiji. Trenutno 15.000 nastavnika i oko 213.000 učenika, njihovih roditelja i više od 60 mentora čine deo programa. Program se od februara ove godine realizuje pod okriljem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno Jedinice za prevenciju nasilja, u partnerstvu sa UNICEF-om.
Primena ovog programa i njegova trajna ugradnja u školski program rada traju barem jednu i po godinu. U ovom procesu škola prolazi sedam koraka:
• podizanje svesti o problemu – prihvatanje činjenice da se u školi događa nasilje;
• formiranje unutrašnje zaštitne mreže – donošenje procedura i mehanizama koji će obezbediti da ona trajno funkcioniše;
• uspešno funkcionisanje unutrašnje zaštitne mreže – definisane procedure za beleženje nasilja i preduzimanje mera zaštite;
• formiranje spoljašnje zaštitne mreže – uključivanje doma zdravlja, centra za socijalni rad, policijske uprave i opštine u rad programa;
• obraćanje za pomoć dece/porodica izloženih nasilju – uspostavljanje poverenja u unutrašnji i spoljašnji tim pomagača (zaštitne mreže);
• funkcionisanje sistema intervencija – definisane procedure za pravovremen i konstruktivan odgovor na nasilje, a interventni i preventivni programi primenjuju se u školskoj praksi;
• samoprocena škole – da li je škola postala bezbedno okruženje za decu/učenike, da li roditelji i nastavnici smatraju da škola može samostalno da nastavi sa programom i da je postala sigurnije mesto za razvoj.
4 srednje škole u Bečeju su se priključile u program pilotiranjem još 2009. godine. OŠ „Petefi Šandor“ je prošla program ranijih godina, a u oktobru 2012. godine su se još 24 osnovne škole uključile u program, a među njima i OŠ „Zdravko Gložanski“, OŠ „Sever Đurkić“ i OŠ „Šamu Mihalj“ iz Bečeja. Time Bečej postaje jedina opština gde su skoro sve osnovne i srednje škole uključene u program, što je istakao i sam ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović. Istakao je, takođe, da je zahvaljujući programu "Škola bez nasilja" u obrazovnim ustanovama u Srbiji smanjeni su teži oblici nasilja, a u mlađim razredima ima znatno manje svih oblika nasilja. Većina dece, 56 do 85 odsto, u školama se oseća sigurnije zahvaljujući programu, a broj učenika koji učestalo trpe nasilje smanjio se za šest procenata, a u nekim školama i do 50 odsto.
Prema istraživanju UNICEF-a, značajno je porasla spremnost učenika da se u situacijama nasilja obrate nastavniku za pomoć. Takođe, učenici izjavljuju da se popularnost učenika koji se nasilno ponašaju smanjuje, a dve trećine nastavnika da se osećaju spremnije i sposobnije da reaguju.
30. 10. 2012. godine je bilo svečano potpisivanje memoranduma o saradnji škola, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-a u OŠ „Mihailo Petrović Alas“ u Beogradu. Prisutnima su se obratili prof. Dr Žarko Obradović, ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja, gđa. Judita Reichenberg, direktorka kancelarije UNICEF-a , gdin Milan Krkobabić, generalni direktor PTT-a, Violeta Miladinović, direktorka OŠ „Miroslav Bukumirović Bukum“ (koja je sama sakupila sredstva za ulazak u program), a članovi vršnjačkog tima škola koje su već prošle program su prikazali rezultate, svoja iskustva i doživljaje u toku realizacije programa, prikazale su Forum predstavu, održan je i forum i diskusija o samom programu i odgovaranje na sva pitanja učesnika. U završnom pozdravljanju su se skupu obratile Jelena Zajeganović, koordinatorka programa za mlade UNICEF-a i Biljana Lajović, koordinatorka Jedinice za prevenciju nasilja iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Dodeljeni su Memorandumi i zahvalnice direktorima škola, podeljeni su testovi i promotivni materijal za započinjanje prvog koraka u programu. Svaka škola je dobila plaketu kao dokaz da je ušla u program koja pronalazi stalno mesto na ulazima škola do postizanja prave plakete nakon godinu i po dana realizacije (ili više) da je škola zaista postala sigurnije i podsticajnije mesto za život, napredak i razvoj svih.
Izvor: radioactive.rs
