Mina Filipović je petnaestogodišnja devojčica kojoj je dijagnostikovana cerebralna paraliza i koja poput svih njenih vršnjaka ima brojna pitanja u vezi seksualnosti, ističe njena majka Brankica Filipović.

 

"Još je u osnovnoj školi rekla da voli da gleda seriju "Anđelka i Andrija". Kada su je pitali šta joj se najviše sviđa, rekla je: "Kada pričaju o seksu". Zanima je sve, raspituje se šta je ko rekao ili šta sada oni rade".
Brankica dodaje i da Mina svima govori da ima dečka.
"Imamo drugare iz škole, a recimo kada spominje Mihajla, Mina kaže da joj je to dečko, iako mislim da ne shvata u pravom smislu šta to kao znači. Ali recimo Mihajlo je baš zaljubljen u Minu i to je ono tipa "ustaće iz kolica" da bi je zagrlio ili poljubio u ruku".

Svakom detetu je u pubertetu potrebno pružiti podršku da bi razumelo promene koje mu se dešavaju, a deci sa smetnjama u razvoju dodatno. Priča o pčeli i cvetu je nešto što bi svi najradije da izbegnu, ali to jeste tema o kojoj i roditelji i stručna lica treba da razgovaraju sa tinejdžerima, bez obzira na to da li dete ima invaliditet ili ne.

Doc. dr Daniela Tamaš sa katedre za Medicinski fakultet u Novom Sadu kaže da se ovde ne radi o seksualnosti u užem kontekstu nego o nekim socio emocionalnim oblicima ponašanja, koji sva deca u tom nekom procesu razvoja praktikuju.
"Grljenje, ljubljenje, dodirivanje. Šta je javno, a šta privatno ponašanje. Gde smeš da se skineš, kada i pred kim. Ko sme da te dodiruje, da te vidi bez odeće i u kojim situacijama, a ko ne. I sa druge strane, šta je dozvoljeno ponašanje kada ispoljavamo određene emocije. Na koji način smemo nekom da pokažemo neku lepu emociju ili neku negativnu ukoliko smo ljuti, nezadovoljni, nesrećni".

Daniela napominje i da decu sa smetnjama u razvoju treba podstaći na samostalnost i na prihvatanje i razumevanje tih nekih promena koje se u tom periodu pojavljuju.
"To su na primer potrebe za masturbacijom, koje tada već dobijaju neku seksualnu konotaciju, odnosno obojenost u tom kontekstu zadovoljenja seksualnih potreba. Tu decu, posebno ako imaju kognitivne ili intelektualne smetnje, treba usmeriti da je to nešto što je normalna pojava i potreba svih nas, ali da se tačno zna gde, kada i zbog čega je to dozvoljeno  a gde nije dozvoljeno raditi. Opet kod devojčica, usmeriti ih na neke situacije kao što je recimo menstruacija i podsticati ih na samostalnost, a sve kako bi se sačuvala intima, ali i lično dostojanstvo."

Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja i aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom, koja koristi kolica od svoje sedme godine, sa druge strane kaže da vam zdravstveni i stručni radnici sve objasne. Odnosno, skoro sve.
"Objasne vam kako ćete jesti, kako ćete ići u toalet, kako ćete se obući, ali emotivnost i seksualnost se potpuno zanemaruju. To kao da ne postoji. U nekom tinejdžerskom uzrastu, u početku puberteta, devojčice sa invaliditetom najčešće ne budu upoznate ni sa činjenicom da treba da dobiju menstruaciju. Vrlo često se majke i roditelji tu ne snalaze, a stručnu podršku retko ili uopšte ne dobijaju."

Danijela Glavaški, psihološkinja kaže da veliku, možda i najveću ulogu u razvoju dece sa invaliditetom imaju upravo roditelji, odnosno porodica.
"Od pažnje i ljubavi se raste, pa tako i deca koja imaju neki invaliditet, međutim kod njih postoji jedan rizik, a to je da roditelji prvo treba da nauče da se nose sa time, odnosno da prihvate to. Ukoliko roditelji na adekvatan način odgovore na kompletnu situaciju, samim tim će adekvatnije odgovoriti i na situaciju seksualnog razvoja svoga deteta, odnosno mlade osobe."

Doc. dr Daniela Tamaš se slaže sa prethodnom konstatacijom i ističe da se roditelji dece sa smetnjama u razvoju, ne generalno svi, ali mnogi, teško suočavaju pre svega sa samim invaliditetom.
"To sve negde  onemogućava ili usporava razvoj deteta, a onda kada sekundarno nastanu te problematike vezane za njihovu seksualnost, roditelji ne znaju kako da te probleme i prevaziđu", kažeTamaš i poručuje da je uvek najbolje obratiti se stručnim licima, odnosno profesionalcima.

Seksualnost i emotivne veze su veliki izazov za samu decu sa smetnjama u razvoju, za njihove roditelje, kao i za profesionalce koji rade sa njima. Sami roditelji uglavnom ne znaju kome da se obrate i da li uopšte mogu nekom da se obrate, a deca, odnosno mlade osobe sa invaliditetom se često, pod pritiskom nekih predrasuda iz šire društvene sredine i negativnih stavova, sputavaju u ispoljavanju nekih oblika seksualnog ponašanja.

 

 

Objavljeni medijski sadržaji su nastali u okviru projekta "Otvoreno i bez tabua" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 


PROČITAJTE JOŠ...

 

NAJČITANIJE

Svetofor u Novom Bečeju, na Bašaidskom putu bb, svojim...

Pitanje uvođenja 13. penzije za penzionere u Srbiji ned...

Važno je znati kako se dokaziju lekarske greške i kome...

Više od 10 gradova u Srbiji u biometeorološkoj prognoz...

Velicki Comerc - najbolja hrana za sve Vaše životinje ...

Obaveštavamo građane opštine Bečej da će se u petak...

NAJNOVIJE

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje...

USR "Kečige" iz Bačkog Petrovog Sela organizuje marato...

Obaveštavamo građane opštine Bečej da će se u petak...

Važno je znati kako se dokaziju lekarske greške i kome...

Fudbalski klub Vojvodina iz Bačkog Gradišta organizuje...

Od 1. jula 2024. godine, roditeljski dodatak za rođenje...

Save
Cookies user preferences
We use cookies to ensure you to get the best experience on our website. If you decline the use of cookies, this website may not function as expected.
Accept all
Decline all
Analytics
Tools used to analyze the data to measure the effectiveness of a website and to understand how it works.
Google Analytics
Prihvati
Otkaži
Shopify.com
Prihvati
Otkaži
Unknown
Unknown
Prihvati
Otkaži