XVII sednica SO Bečej: Oštra rasprava o izveštajima, socijalnoj zaštiti, Zdravku Petroviću i dopunama dnevnog reda

BEČEJ – XVII sednica Skupštine opštine Bečej održana je u utorak, 28. aprila, uz prisustvo 28 odbornika, a dnevni red je prethodno dopunjen sa tri tačke dan ranije, dok je neposredno pred početak sednice dodatno proširen i 17. tačkom.

Najviše rasprave izazvala je 14. tačka, koja se odnosila na prestanak funkcije direktora Gradskog pozorišta Bečej Zdravka Petrovića i imenovanje vršioca dužnosti direktora, ali su odbornici opozicije govorili i o zaštiti životne sredine, radu Centra za socijalni rad, izveštajima javnih ustanova, kao i o materijalima koji su, prema njihovim navodima, dostavljani kasno.

Bokun o zaštiti životne sredine: Plan kasni, podaci teško dostupni

U raspravi o programu korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2026. godinu, odbornik grupe građana „Samo lokalno“ Milan Bokun kritikovao je kašnjenje u donošenju plana, navodeći da se on usvaja tek pred početak maja.
„Sada vi kasnite sa donošenjem ovog plana, sada vam je početak maja. Dok ne počne ovo da se primenjuje, biće dobro ako bude polovina godine“, rekao je Bokun, ocenjujući da će time veliki deo godine proći bez realizacije planiranih aktivnosti.

On je ukazao i na stavke koje predviđaju zaključivanje ugovora za monitoring kvaliteta vazduha i praćenje koncentracije alergenog polena, pitajući kako je moguće da se za neke podatke već tvrdi da postoje, ako se ugovori tek zaključuju.

Govoreći o podacima o polenu, za koje je predviđeno 650.000 dinara, Bokun je ocenio da su građanima teško dostupni.
„Sajt opštine Bečej je katastrofalan. Da biste pronašli to, treba da budete Šerlok Holms“, rekao je Bokun, dodajući da bi podaci koje građani plaćaju morali da budu jasno i vidljivo objavljeni.

Posebno se osvrnuo na uklanjanje divljih deponija, za šta je planirano milion dinara, navodeći da se problem ne rešava suštinski.
„Nije li logičnije da smanjite deponovanje na deponiji smeća, da povećate kazne za stvaranje divljih deponija, nego da svake godine izdvajamo sredstva budžeta za uklanjanje divljih deponija“, rekao je Bokun.

Program je usvojen sa većinom glasova za.

Izveštaji ustanova: pitanja o finansiranju arhiva i stanju muzeja

Foto: Milan Bokun, UG „Samo lokalno“

Kod izveštaja Istorijskog arhiva Senta za 2025. godinu, Bokun je ukazao na odnos finansiranja i obima posla koji se odnosi na Bečej i Sentu. Naveo je da Senta učestvuje u finansiranju sa znatno većim iznosom, dok je procenat posla, prema njegovim rečima, sličan.
„Za Sentu je izvršeno 30 odsto posla i oni učestvuju u finansiranju arhiva sa 19.617.000 dinara, a za Bečej je izvršeno 27 odsto posla, samo tri odsto manje nego za Sentu, i mi učestvujemo sa tri puta manje sredstava, sa 6.730.000 dinara“, rekao je Bokun.

Kod izveštaja Gradskog muzeja Bečej, odbornica Iva Hromiš iz grupe „Samo lokalno“ pozdravila je aktivnosti muzeja, posebno istraživanja na lokalitetima u bečejskom ataru, ali je podsetila na stanje zgrade muzeja.
„U izveštaju vidimo da nije bilo nikakvih investicija u zgradu, a znamo u kakvom stanju je zgrada. O tome smo govorili prošli put, naravno iz jednog razloga – jer za to nije bilo sredstava“, rekla je Hromiš.

Iva Hromiš o Centru za socijalni rad: Izveštaj pokazuje stanje u opštini

Najduže izlaganje u prvom delu sednice imala je odbornica Iva Hromiš tokom rasprave o izveštaju Centra za socijalni rad Bečej za 2025. godinu. Ona je navela da izveštaj „govori sam za sebe“ i da pokazuje „pravu sliku stanja u našoj opštini“.

Govoreći o demografskim podacima, Hromiš je navela da opština Bečej ima izražen negativan prirodni priraštaj i pad broja stanovnika.
„Opština Bečej živi 30.681 stanovnik, oko 7.000 manje stanovnika u odnosu na popis iz 2011. godine. U toku 2024. godine na teritoriji opštine Bečej, prema Republičkom zavodu za statistiku, rođeno je 265 dece, dok je registrovano 581 umrlo lice“, rekla je Hromiš.

Ocenila je da to nije posledica rada Centra za socijalni rad, nego „loše socijalne politike ove vlasti“.

Osvrćući se na podatke o korisnicima socijalne pomoći, Hromiš je navela da je u 2025. godini evidentirano 3.268 lica koja su ostvarivala pravo na novčanu socijalnu pomoć, odnosno 817 porodica.
„Znači, na 30.000 stanovnika imate preko 3.000 korisnika socijalnih davanja, što čini preko 10 odsto stanovništva naše opštine. I to je zaista zabrinjavajući podatak“, rekla je Hromiš.

Posebno je ukazala na podatak da je procena da je u toku 2025. godine oko 2.500 dece živelo u siromaštvu, kao i na porodice koje žive u ekstremnim uslovima.
„Među kategorijom ovih korisnika imamo i porodice koje žive u ekstremnim oblicima siromaštva, gde roditelji ne uspevaju samostalno da zadovolje osnovne potrebe dece, domaćinstva koja nemaju električnu energiju, vodu ili kanalizaciju, zimi ove porodice nemaju ogrev“, istakla je Hromiš.

Govoreći o smeštaju u ustanove socijalne zaštite, navela je da rastu liste čekanja i da sistem nema adekvatna rešenja za bolesne, pravno poslovno sposobne osobe koje se otpuštaju iz bolnica, a nemaju nikoga da o njima brine.
„Mnogo toga nije do Centra, nego do socijalne politike koju vodi ova vlast, jer ne može Centar da smanji stopu siromaštva, ne može Centar da poveća natalitet, ne može Centar da poveća kapacitete u ustanovama, ne može Centar da poveća usluge socijalne zaštite bez finansijske i sistemske podrške vlasti“, zaključila je Hromiš.

Izveštaj Centra za socijalni rad usvojen je sa 25 glasova za, bez glasova protiv i tri uzdržana.

Lični pratioci dece: pitanje usluge tokom cele godine

Foto: Iva Hromiš, UG „Samo lokalno“

Kod programa rada Centra za socijalni rad za 2026. godinu, Hromiš je otvorila pitanje usluge ličnog pratioca deteta, ukazujući da je trenutno pravo vezano za školsku godinu, dok je pravilnicima predviđena i podrška u aktivnostima u zajednici.
„Da li će Centar za socijalni rad biti inicijator promene da korisnici ostvaruju pravo na pratioce tokom cele kalendarske godine, a ne samo školske godine“, pitala je Hromiš.

Podsetila je da postojeći okvirni sporazum sa pružaocem usluge važi do 30. maja 2026. godine i da će se nakon toga steći uslovi za novi postupak javne nabavke.
„Da vas vidimo sve na delu šta ćete da uradite po pitanju izmena na bolje, a u interesu dece“, dodala je Hromiš.

Školski odbor i poređenje sa školom „Sever Đurkić“

Tokom rasprave o izmenama u sastavu Školskog odbora Osnovne škole „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu, Milan Bokun je rekao da taj primer pokazuje kako procedura treba da se sprovede, a zatim napravio paralelu sa Osnovnom školom „Sever Đurkić“.
„Moraju se poštovati procedure“, rekao je Bokun, navodeći da je u slučaju škole „Sever Đurkić“, prema njegovom mišljenju, procedura bila sporna.

On je rekao da je zbog toga podneta prijava inspekcijskom nadzoru, Ministarstvu i školskom odboru.

Smene u Gradskom pozorištu: 25 glasova za, tri protiv

Najburnija rasprava vođena je o 14. tački dnevnog reda, koja se odnosila na prestanak funkcije direktora Gradskog pozorišta Bečej Zdravka Petrovića i imenovanje Dragane Kolundžić za vršioca dužnosti direktora na period do godinu dana.

Od 28 prisutnih odbornika, za ovu odluku glasalo je 25, dok su protiv bila tri odbornika – odbornici grupe građana „Samo lokalno“ i odbornica DZVM-a Gabriela Kozma.

Milan Bokun je u raspravi ocenio da je ova odluka „poslednja kap“ i kritikovao način na koji se smena sprovodi.
„Sve ste urušili u Bečeju. Ne da ste urušili, vi ste srušili sve što je postojalo – od Fantasta do pozorišta, do biblioteke, do ulica, do puteva, svaku instituciju ste urušili“, rekao je Bokun.

On je posebno kritikovao činjenicu da se odluka donosi, kako je rekao, „preko noći“, neposredno nakon što je javnost obaveštena kroz dopunu dnevnog reda.
„Dolaze direktive, kaže predsednik, od gore. Znači nisu to oni koji donose odluku, nego neko od gore“, rekao je Bokun, tražeći od predsednika opštine Vuka Radojevića da podnese ostavku.

Foto: Predsednik opštine Bečej, Vuk Radojević

Predsednik opštine Bečej Vuk Radojević odgovorio je Bokunu da je njegov nastup „zabrinjavajući“ i da u politički život unosi „negativnost“ i „neprijateljstvo“.
„Čemu tolika ostrašćenost? Čemu ta negativnost? Čemu taj naboj? Kakvo neprijateljstvo ličnosti? Kakvu vi komunikaciju unosite u politički život“, rekao je Radojević.

Govoreći o Zdravku Petroviću, Radojević je rekao da ne vidi razlog za komunikaciju putem društvenih mreža, budući da je Petroviću mandat istekao još u oktobru.
„Mandat je istekao u oktobru mesecu i od tada aktuelni direktor, ako je imao nameru da produžava posao na poziciji direktora, nije se obratio nikome iz lokalne samouprave, a sa kojom je imao komunikaciju 14 godina“, rekao je Radojević.

On je izneo i primedbe na Petrovićev privatni angažman.
„Očigledno je zauzet drugim poslovima, verovatno, pošto ima poslove u nekoj drugoj privatnoj firmi, što je meni isto poražavajuće. Da li je normalno da direktor javne ustanove radi u privatnoj firmi? To nije tema. Je li to normalno? Gde to ima“, rekao je Radojević.

Radojević je podsetio da je Petrović prvi put izabran za direktora 2012. godine i da ga je, prema njegovim rečima, Srpska napredna stranka podržavala sve godine.
„Kao kadar LDP-a Zdravko Petrović bio je podržan od strane Srpske napredne stranke u narednih 10 godina. Dakle, to su činjenice“, rekao je Radojević.

On je naveo i da je lokalna samouprava podržavala rad pozorišta i festivale.
„Tražio sam podatak – preko četiri miliona dinara u proteklih nekoliko godina za dva festivala o kojima pričate. Pa ne bi moglo da bude festivala da nije ove podrške“, rekao je Radojević.

Govoreći o novoj vršiteljki dužnosti direktora, Radojević je rekao da ona ima iskustvo u Pokrajinskom sekretarijatu i da ispunjava uslove.
„Očekujem u narednom periodu da pozorište nastavi da radi u okviru svojih nadležnosti i ja verujem da je ovo zaista to. I najiskrenije mislim da treba podržati i pomoći novom direktoru, novoj direktorici“, rekao je Radojević.

Uslov pet godina rada u kulturi

Tokom rasprave otvoreno je i pitanje uslova za imenovanje vršioca dužnosti direktora. Radojević je naveo da je zakon u međuvremenu promenjen i da je uveden uslov od najmanje pet godina iskustva u kulturnim ustanovama.
„Ova vlast nije od lokala, ali od republičke je promenila zakon gde je uslov za izbor direktora u kulturnim ustanovama minimum pet godina rada i iskustva u kulturnim ustanovama. To nije bilo 2012. godine“, rekao je Radojević.

Bokun je, međutim, problematizovao da li predložena kandidatkinja ispunjava taj uslov.
„Vi premeštate ovde iz Pokrajinskog sekretarijata osobu za koju sad kažete da treba da ispunimo uslov od pet godina rada u kulturi. Gde su tih pet godina rada u kulturi? Ima li“, pitao je Bokun.

Ova dilema nastavila se i nakon sednice, kada je Petrović u izjavi za medije rekao da se očigledno rad u sekretarijatu tretira kao iskustvo u kulturi, iako je reč o organu uprave, a ne o ustanovi kulture.

Petrović tražio reč, ali se nije obratio odbornicima

Foto: Kratka razmena između Vuka Radojevića i Zdravka Petrovića nakon sednice, u vezi sa navodima iznetim tokom skupštinske rasprave

Tokom rasprave o 14. tački, Zdravko Petrović je tražio reč kako bi odgovorio na navode iznete za govornicom. Predsednik Skupštine opštine Igor Kiš nije mu omogućio obraćanje, pozivajući se na Poslovnik.

Petrović je nakon sednice dao izjavu za medije, u kojoj je odgovorio na deo navoda iznetih tokom rasprave, uključujući tvrdnje da se nije obratio Upravnom odboru, kao i primedbe o privatnom angažmanu.

U toj izjavi Petrović je naveo da „nije tačno“ da se nije obratio Upravnom odboru i da za to postoje pisani dokazi, kao i da je dva meseca pre isteka mandata tražio raspisivanje javnog konkursa kako bi se izbegao pravni vakuum.

Kasno dostavljeni materijali i dodatna 17. tačka

Rasprava se nastavila i kod 15. tačke, koja se odnosila na izveštaj Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine „Đorđe Predin Badža“ za 2025. godinu. Bokun je pitao zašto se ova tačka našla u dopuni dnevnog reda, navodeći da je materijal dostavljen ranije, ali nije bio uvršten u redovni dnevni red.

Kod 16. tačke, godišnjeg likvidacionog izveštaja JP Direkcija za izgradnju Bečeja u likvidaciji za 2024. godinu, Bokun je kritikovao činjenicu da se izveštaj za 2024. godinu razmatra tek sada.
„Ovo je izveštaj za 2024. godinu, dame i gospodo. Tako vi radite, tako vi poštujete zakone“, rekao je Bokun.

On je tvrdio da je materijal stigao u Opštinsko veće još 22. septembra 2025. godine, a da je opozicija, prema njegovim rečima, dokumentaciju dobila neposredno pred sednicu.
„Dva minuta pred početak sednice. I vi očekujete da mi ovde o bilo čemu razgovaramo na neki kvalitetan način“, rekao je Bokun.

Radojević je odgovorio da odbornik nije upoznat sa procedurama rada Opštinskog veća i da materijali prolaze prethodne procedure nadležnih službi pre nego što dođu pred veće.

Dnevni red je dodatno proširen i 17. tačkom, koja se odnosila na pokretanje postupka za otuđenje nepokretnosti iz javne svojine opštine Bečej, parcela broj 6341, katastarska opština Bečej. Bokun je i tu kritikovao dostavljanje materijala neposredno pred sednicu.
„Niko nije mogao da stigne da pročita nešto što smo dobili dva minuta pre sednice“, rekao je Bokun.

Odbornička pitanja

Na kraju sednice odbornici su postavljali odbornička pitanja. Jedno od pitanja odnosilo se na smetlište na Čuruškom putu, koje, kako je navedeno, predstavlja problem za stanovnike Bačkog Gradišta i korisnike javnog puta.

Odbornica Gabriela Kozma postavila je pitanje o planovima u vezi sa dovođenjem jednog odeljenja, odnosno ambulantne službe, u Bačko Gradište.

Milan Bokun je u svom obraćanju ukazao na problem nedovoljnog kapaciteta vrtića, navodeći da 44 dece nisu upisana, te zatražio odgovor kako će se taj problem rešiti. On je istakao da trenutni kriterijumi, poput uslova da oba roditelja budu zaposlena, dodatno otežavaju situaciju, jer, kako je naveo, roditelji ne mogu da pronađu posao ukoliko im dete nije zbrinuto u vrtiću.

Sednica je završena nakon odborničkih pitanja.