U subotu, 5. oktobra, novobečejski moto klub „Road Runners“ organizovao je celodnevnu moto žurku koja je i ovog puta okupila veći broj ljubitelja dvotočkaša na jednom mestu. Uz dobru rok muziku, bajkerski pasulj i druženje bajkeri su se oprostili od letnjeg dela sezone. Iako se kaže da „nema lošeg vremena, samo loše opreme“, većina motorista se slaže i da su letnja druženja sasvim drugačija od zimskih.
Predsednica kluba „Road Runners“, Jelena Stojanović, istakla je da je, ipak, da je završetak sezone relativno pitanje: „Kako za koga. Za nekog jeste kraj, za nekog nije. Mi smo se prošle godine vozali do dvadeset i nekog novembra tako da možda jeste, možda i nije“. Ona je rekla i da lično nije zadovoljna kilometražom koju je ove godine napravila, ali i da se nada da će u narednoj popraviti rezultat. „Stvarno se nadam da će biti opet ona stara sezona kada bude svakog vikenda nešto i ne znate gde ćete da idete pre i kada smo obilazili i kad smo obilazili po dva, tri mesta. Ove godine nije bilo tako. To je moj lični stav, ja lično nisam išla, ali nadam se da ću dogodine popraviti situaciju“, rekla je Stojanović.
Jedan od gostiju na skupu bio je i Ljubiša Milankov poznat u moto svetu i kao Švraka, inače, član moto kluba „Babatovo“ koji je istakao da se godinama druži sa novobečejskim klubom i da je iz godine u godinu druženje u Novom Bečeju sve bolje i bolje. On je dodao i da su ovakva druženja pravi produžetak života za sve bajkere. „Mi smo navikli da vozimo motore, da se družimo i svaki moto skup produži bar pet godina život. Od trinaeste godine vozim motor, četrdeset i dve godine vozim motor i bilo je tu svega i svačega. I padova i kiše, ali, eto, još vozimo“, rekao je Milankov. On je potvrdio da su zimske žurke nešto sasvim drugačije u odnosu na letnje, putuje se kolima, nabavljaju se delovi i sve je, generalno, mnogo drugačije od druženja u letnjim mesecima. On je iskoristio priliku i da ukaže na to da je vožnja motora i ljubav prema dvotočkašima poseban način života. Na njega ju je preneo njegov otac, a, kako ističe, bajkeri su u mnogome na lošem glasu, dok su, u stvari, najvećim delom to ljudi koji vole da se druže, koji vole da putuju i kojima je, kako se kaže, „benzin u krvi“ još od malih nogu.
