Foto: Jasmina Jovanović / Webinfo
Jasmina Jovanović iz Novog Bečeja predala je kandidaturu za delegata Skupštine Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije 15. maja u 8.26 časova, ali je rešenje o odbijanju kandidature preuzela tek krajem maja, nakon što je zbirna lista kandidata već bila objavljena. U međuvremenu, dokumentacija u koju je Webinfo imao uvid otvara pitanje da li je Centralna izborna komisija postupala u rokovima koje propisuje Statut Komore.
Izbori za delegate šestog saziva Skupštine KMSZTS zakazani su za 7. jun 2026. godine. Reč je o profesionalnoj organizaciji u kojoj je članstvo obavezno za medicinske sestre i zdravstvene tehničare koji rade u struci, a članarina se, prema važećoj odluci, obračunava u iznosu od 0,6 odsto neto mesečne zarade.
Portal Webinfo je prethodnih dana pisao o slučaju Jasmine Jovanović, kao i o porastu broja birača u dokumentima Komore — sa 107.042 birača na izborima 2018. godine na 152.173 birača za izbore 2026. godine. Komora do objavljivanja prethodnih tekstova nije odgovorila na pitanja portala Webinfo.
Redakcija je imala uvid u Rešenje Centralne izborne komisije KMSZTS kojim je kandidatura Jasmine Jovanović odbijena.
Rešenje doneto 22. maja, kandidatura predata 15. maja
Prema Potvrdi o primopredaji kandidature, Obrazac O-4, Jasmina Jovanović je kandidaturu predala 15. maja 2026. godine u 8.26 časova u Ogranku Vojvodina. U potvrdi je navedeno da je predala fotokopiju lične karte, potvrdu da je upisana u Imenik članova KMSZTS, Obrazac O-1 i Obrazac O-2, odnosno dokaz podrške kandidaturi.
Istog dana izdata joj je i potvrda da je upisana u Imenik članova Komore, uz napomenu da se potvrda izdaje „radi učestvovanja u postupku kandidovanja na izborima 2026. godine za delegate šestog saziva Skupštine KMSZTS“.
Međutim, rešenje kojim je njena kandidatura odbijena doneto je tek 22. maja 2026. godine u 11.39 časova, odnosno sedam dana nakon predaje kandidature.
U rešenju, broj 11-360/2026, Centralna izborna komisija navodi da je od ukupno 59 potpisa podrške kandidaturi ispravno 49, odnosno da nedostaje jedan uredan potpis podrške kandidaturi. Kao razlozi za neprihvatanje dela potpisa navedeni su korišćenje korektora, neupisan ID broj, netačno upisani ID brojevi, prepravljanje ličnog imena, korekcije ID brojeva i nepotpuni podaci.
Jovanović, međutim, tvrdi da ona korektor nije koristila i da joj nije omogućeno da sazna šta je sporno i ispravi eventualne nedostatke u roku.
„Ja sam te potpise predala 15. maja. Oni su kao izborna komisija trebalo u roku od 48 sati da me obaveste o svim nepravilnostima. Ja bih onda u roku od 48 sati mogla da predam ispravne potpise Komori, odnosno Ogranku Vojvodina u Novom Sadu. Ja do juče nikakvo obaveštenje nisam dobila“, rekla je Jovanović za Webinfo.
Statut predviđa 48 sati
Foto: Delovi rešenja CIK-a KMSZTS o odbijanju kandidature Jasmine Jovanović
Prema članu 99. stav 4. Statuta KMSZTS, Centralna izborna komisija dužna je da u roku od 48 sati od prijema kandidature donese odgovarajuću odluku ili zaključak. Član 101. Statuta dodatno propisuje da, ako kandidatura sadrži nedostatke, CIK zaključkom nalaže podnosiocu kandidature da ih otkloni u roku od 48 časova, a tek ako nedostaci ne budu otklonjeni, donosi rešenje kojim se odbija proglašenje kandidature.
U slučaju Jasmine Jovanović, kandidatura je primljena 15. maja u 8.26 časova. Ukoliko se rok računa od tog trenutka, 48 sati isticalo je 17. maja ujutru. Rešenje o odbijanju kandidature doneto je 22. maja.
U samom rešenju Komisija navodi da je prilikom odlučivanja uzela u obzir krajnji rok za utvrđivanje konačne liste kandidata, zbog čega se, kako se navodi, „ne može donošenjem zaključka omogućiti kandidatu da otkloni konstatovane nedostatke“.
Upravo taj deo za Jovanović je sporan.
„Kako sam mogla uopšte da znam šta nije u redu sa mojim potpisima i dokumentacijom i da to otklonim? Kako su mogli 22. da donesu odluku da nešto nije u redu sa mojim potpisima, a 23. da zaključe listu? Niko od nas nije uspeo da reaguje na vreme. Mi smo obaveštenja dobili tek posle zaključenja liste“, rekla je Jovanović.
Ona navodi i da se isti problem nije dogodio samo njoj.
„Od 59 potpisa koje sam predala, 49 je priznato i faktički mi fali jedan potpis. Tokom protesta u Novom Sadu kolega Bokan je ukazao da svima nama, kojima je odbijena kandidatura, fali taj jedan potpis. To dovodi u sumnju celokupan izborni proces“, kaže Jovanović.
U pouci o pravnom leku navedeno je da protiv rešenja podnosilac kandidature može podneti prigovor Centralnoj izbornoj komisiji u roku od 24 časa od časa prijema rešenja. Međutim, ako je rešenje preuzeto tek nakon objavljivanja liste kandidata, ostaje pitanje da li je to pravo moglo da bude delotvorno iskorišćeno.
Novi Bečej bez biračkog mesta
Slučaj Jasmine Jovanović nije jedino sporno pitanje na koje su ukazivali članovi Komore.
Prema odluci o biračkim mestima za izbore 2026. godine, članovi Komore sa teritorije opštine Novi Bečej ne glasaju u Novom Bečeju, već su upućeni na biračko mesto u Zrenjaninu. Jovanović podseća da se ranijih godina glasalo u Novom Bečeju, u Osnovnoj školi „Miloje Čiplić“.
„Verujem da će mnogi iz Novog Bečeja izaći i glasati, bez obzira na to što nam je ukinuto biračko mesto koje je svih ovih godina bilo u osnovnoj školi ‘Miloje Čiplić’, a od ove godine je premešteno u Zrenjanin. I to dovodim u sumnju — zbog čega se to desilo, da li zbog postojanja kandidata iz Novog Bečeja ili nasumično“, kaže Jovanović.
Ona navodi da u opštini Novi Bečej postoje zdravstveni radnici koji rade u Domu zdravlja, Gerontološkom centru i drugim ustanovama, zbog čega smatra da nije jasno zašto je biračko mesto izmešteno.
Porast broja birača i novac od članarine
Drugo pitanje, na koje Jovanović ukazuje, odnosi se na broj birača.
Javno dostupna dokumenta Komore pokazuju da je 2018. godine bilo 107.042 birača, dok je za izbore 2026. godine objavljen broj od 152.173 birača. To je povećanje od oko 45.000 birača.
Jovanović kaže da taj podatak među zdravstvenim radnicima izaziva sumnju, posebno u trenutku kada, kako navodi, veliki broj medicinskih sestara i tehničara odlazi iz zemlje ili u penziju.
„Da je dodato hiljadu, dve, tri ili pet hiljada članova, to bismo još mogli da razumemo. Ali ovde govorimo o velikom povećanju. Za Zrenjanin je, koliko znamo, dodato više od hiljadu članova. Postavlja se pitanje odakle toliki zdravstveni radnici ako imamo masovan odlazak ljudi u inostranstvo i odlazak u penziju“, rekla je Jovanović.
Prema Statutu KMSZTS, pravo da biraju imaju i dobrovoljni članovi i pripravnici članovi, iako ne mogu biti birani u organe Komore. Dobrovoljni članovi nisu bilo koji građani, već osobe iz profesije — medicinske sestre i zdravstveni tehničari koji ne obavljaju poslove zdravstvene delatnosti kao profesiju.
Zbog toga samo povećanje broja birača ne mora automatski značiti nepravilnost. Međutim, bez jasne strukture biračkog tela — koliko je obaveznih članova, koliko dobrovoljnih, koliko pripravnika i koliko aktivno zaposlenih članova — nije moguće razumeti kako je do povećanja došlo.
Finansiranje Komore
Odlukom o visini članarine propisano je da članarina iznosi 0,6 odsto neto mesečne zarade i da se plaća mesečno, prilikom obračuna zarade.
Ilustracije radi, ako bi član sa neto zaradom od 100.000 dinara mesečno plaćao članarinu od 0,6 odsto, to bi iznosilo 600 dinara mesečno. Ako bi se takav iznos primenio na oko 153.000 birača, mesečni prihod bio bi oko 91,8 miliona dinara, odnosno oko 1,1 milijardu dinara godišnje.
Ako bi prosečna članarina bila 480 dinara mesečno, godišnji iznos bi bio oko 881 milion dinara. Ako bi bila 720 dinara mesečno, godišnji iznos bi prelazio 1,3 milijarde dinara.
Ovo nije zvaničan podatak o prihodima Komore, već ilustrativna računica, jer nije poznato koliko birača aktivno plaća članarinu, koliko je dobrovoljnih članova, koliko pripravnika, niti kolike su njihove zarade. Upravo zato pitanje strukture biračkog tela nije samo izborno, već i finansijsko pitanje.
Jovanović kaže da se među članovima često postavlja pitanje šta za uplaćenu članarinu zaista dobijaju.
„Za sve ove godine od Komore sam dobila jedne klompe i jedan mantil“, rekla je Jovanović za Webinfo.
Najavljena žalba i pravni koraci
Jovanović najavljuje da će koristiti pravna sredstva.
„Preduzeće se sve neophodne pravne radnje. Prvo ćemo ići na žalbu na ovakva rešenja. Ako se žalba odbije, ići će se dalje, pred sudom u Beogradu. Smatram da je ceo izborni proces besmislen ako kandidatima nije omogućeno da učestvuju u fer trci i da isprave eventualne nedostatke“, rekla je ona.
Protest zdravstvenih radnika održan je 29. maja ispred sedišta KMSZTS u Novom Sadu. Okupljeni su tražili poštene i transparentne izbore, ukazivali na probleme sa kandidaturama, biračkim spiskom, biračkim mestima i mogućnošću nezavisne kontrole izbornog procesa. Nakon obraćanja učesnika, nakratko je blokirana Jevrejska ulica.
Webinfo je Komori medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije ponovo uputio pitanja u vezi sa slučajem Jasmine Jovanović, rokovima za odlučivanje o kandidaturi, dostavljanjem rešenja, biračkim spiskom, brojem birača i strukturom članstva. Ukoliko odgovori stignu, biće objavljeni naknadno.
Jovanović poziva na podršku nezavisnim kandidatima
Prema rečima Jasmine Jovanović, bez obzira na primedbe na izborni proces i najavljene pravne korake, zdravstveni radnici bi trebalo da izađu na izbore 7. juna i glasaju za nezavisne kandidate koji su ostali na izbornoj listi.
U Srednjobanatskom okrugu to su:
- Biljana Stojanov iz Kumana, farmaceutski tehničar zaposlena u Apoteci „Janković“ u Novom Bečeju, sa 30 godina radnog iskustva;
- Filip Paun iz Zrenjanina, medicinski tehničar zaposlen u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“, na odeljenju anestezije i reanimatologije, sa 11 godina iskustva;
- Miloš Stanković iz Zrenjanina, strukovni medicinski tehničar zaposlen u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“, na prijemu i zbrinjavanju urgentnih stanja, sa 15 godina iskustva.
Kako navodi Jovanović, upravo su oni deo grupe nezavisnih kandidata koji su uspeli da se nađu na konačnoj listi i za koje će članovi Komore sa teritorije opštine Novi Bečej moći da glasaju na biračkom mestu u Zrenjaninu.
