Ilustracija: Webinfo / AI
Udruženje sportskih ribolovaca „Tisa“ Novi Bečej završilo je višednevnu akciju spasavanja ribe iz vodene površine u starom glinokopu iza nekadašnje fabrike „Keramika“. Prema proceni učesnika, izvučeno je oko 1.200 živih riba, ukupne mase približno dve i po tone. „Polet“ je potvrdio da vodu ispumpava radi pripreme istražnih radova za ispitivanje kvaliteta sirovine, dok odgovori o konačnom statusu ranije predstavljenog projekta ekološkog jezera još nisu potpuni.
Spasavanje završeno kada više nije bilo uslova za nastavak akcije
Akcija spasavanja ribe završena je nakon što je voda iz nekadašnjeg glinokopa gotovo u potpunosti ispumpana, pa, prema rečima Zorana Trifunca iz Udruženja sportskih ribolovaca „Tisa“ Novi Bečej, više nema uslova za nastavak izlovljavanja.
Trifunac je za Webinfo rekao da je tokom akcije izvučeno oko 1.200 živih riba, čija se ukupna masa okvirno procenjuje na dve i po tone. Navedeni podaci predstavljaju procenu pecaroša dobrovoljaca, a ne rezultat zvaničnog popisa ili merenja nadležne ustanove.
Zoran Trifunac / Foto: društvene mreže
Među spasenim ribama bilo je najviše šarana, uključujući krupne primerke vretenastog, odnosno divljeg šarana, kao i somova i drugih vrsta koje su godinama živele u ovoj vodi.
Riba premeštena u takmičarsko jezero „Bistro“
Spasene ribe premeštene su u privatno takmičarsko jezero „Bistro“ u Novom Bečeju, potvrdio je Zoran Trifunac.
Reč je o vodi namenjenoj sportskom ribolovu, u kojoj se ulov vraća u jezero, pa spaseni primerci nisu namenjeni prodaji ni ishrani.
Trifunac navodi da je prethodno razmatrano njihovo prebacivanje u kanal Dunav–Tisa–Dunav, ali da upravljač te vode nije dao saglasnost bez prethodnog ispitivanja primeraka različitih veličina u stručnoj ustanovi. Zbog toga je, uz saglasnost vlasnika zemljišta, pronađeno drugo rešenje.
„Riba je prebačena na lokaciju na kojoj se ne odnosi, već se nakon ulova vraća u vodu“, objasnio je Trifunac.
Nekolicina ljudi radila gotovo bez prekida
Zbog dubokog mulja, korenja i drugih prepreka na dnu, ribu nije bilo moguće izlovljavati mrežama. Učesnici akcije zato su je hvatali meredovima iz čamaca i odmah dopremali do obale.
Najintenzivnije se radilo u večernjim i noćnim satima, kada se riba zbog zagrejane vode i manjka kiseonika podizala prema površini. Korišćeni su čamci, meredovi, agregat za osvetljenje i pumpe za ubacivanje vazduha u vodu.
Nekoliko članova udruženja i drugih dobrovoljaca smenjivalo se danju i noću, koristeći sopstvenu opremu, kako bi pre potpunog pražnjenja vodene površine spasli što više jedinki.
„Ne očekujemo zahvalnost. Radili smo ono što smo smatrali da treba da uradimo i pokušali da spasemo koliko god ribe možemo“, rekao je Trifunac.
Trifunac odbacuje tvrdnje da su tražili zatvaranje „Poleta“
Trifunac je odbacio komentare koji su se pojavili na društvenim mrežama prema kojima su pecaroši dobrovoljci svojim objavama navodno pozivali na zatvaranje „Poleta“.
Kako je naveo, članovi udruženja nisu osporavali pravo kompanije da posluje niti su zahtevali prekid proizvodnje. Njihov cilj bio je da spasu ribu dok je to još bilo moguće i da skrenu pažnju na promenu staništa koje se na ovom prostoru razvijalo tokom više decenija.
Pecaroši dobrovoljci su istovremeno zahvalili upravi kompanije što im je omogućila pristup privatnom posedu i usklađivala rad pumpi sa akcijom spasavanja.
„Uprava, odnosno vlasnik, bili su korektni prema udruženju. Omogućili su nam da uđemo na posed i spasavamo ribu“, rekao je Trifunac.
„Polet“: Voda se ispumpava zbog ispitivanja sirovine
Kompanija „Polet“ potvrdila je za Webinfo da, kao vlasnik zemljišta, ispumpava vodu sa ove lokacije.
„Polet a.d. Novi Bečej, kao vlasnik predmetnog zemljišta, vrši ispumpavanje vode na spomenutoj lokaciji s ciljem stvaranja preduslova za izvođenje istražnih radova za ispitivanje kvaliteta sirovine“, navodi se u odgovoru kompanije.
Iz „Poleta“ su saopštili da za ispumpavanje poseduju dozvolu JVP „Vode Vojvodine“, kojoj je prethodio izveštaj o ispitivanju kvaliteta vode.
Kopije dozvole i izveštaja o kvalitetu vode nisu dostavljene uz odgovor redakciji.
Kompanija je navela da je Udruženje sportskih ribolovaca „Tisa“ Novi Bečej uključeno od početka radova i da je sa udruženjem usklađen raspored ispuštanja vode.
„Udruženje vrši kontrolu ribljeg fonda i zbrinjava ribu uz poštovanje mera zaštite životne sredine, sigurnosti i zdravlja predstavnika Udruženja“, saopštio je „Polet“.
Prema odgovoru kompanije, lokacija je privatni posed, označen znakovima upozorenja o zabrani pristupa osobama koje nemaju dozvolu, uz kontinuirano fizičko i tehničko obezbeđenje.
Voda je nestala, ali opasnost nije
Stari glinokop kod Novog Bečeja / Kolaž: snimci Zorana Trifunca
Iako je nekadašnja vodena površina sada gotovo potpuno ispražnjena, rizik za građane nije nestao.
Prema Trifunčevim rečima, deca su ranijih godina dolazila na ovu lokaciju da se kupaju i pecaju, sa roditeljima, ali i bez njihovog nadzora. Površina mulja na pojedinim mestima može izgledati suvo i čvrsto, dok se ispod nalazi dubok i nestabilan sloj u koji čovek može naglo da propadne.
Trifunac navodi da se ranije nekoliko dece našlo u opasnosti na ovoj lokaciji, kao i da je jedna devojčica morala da bude izvučena uz pomoć traktora i sajle. Webinfo ne raspolaže zvaničnim zapisnicima nadležnih službi o tim događajima, zbog čega ove informacije prenosi kao navode sagovornika.
„Odozgo izgleda kao da je sve suvo i tvrdo, ali se ispod nalazi dubok mulj. Niko, a posebno deca, ne bi smeo da prilazi tom prostoru“, upozorio je Trifunac.
Zbog dubokog mulja, mogućih odrona i nestabilnih kosina, roditeljima se ponovo upućuje apel da deci ne dozvoljavaju da prilaze glinokopu. Građani ne bi trebalo da ulaze na privatni posed niti da samostalno pokušavaju da izvlače ribu ili druge životinje.
Promenjeno stanište brojnih vrsta
Tokom približno četiri decenije bez eksploatacije na prostoru nekadašnjeg kopa formirana je velika vodena i priobalna celina, okružena trskom i drugim rastinjem.
Prema zapažanjima ljudi koji su godinama dolazili na ovu lokaciju, prostor nije bio stanište samo ribe. Ovde su boravile i hranile se čaplje, rode, divlje patke i druge ptice, kao i kornjače, žabe, zmije, gušteri i druge životinje.
Pecaroši zato smatraju da se pražnjenjem vodene površine ne gubi samo mesto za pecanje, već se naglo menja stanište koje se na toj lokaciji formiralo tokom više decenija.
„Nismo ukazivali samo na ribu. Ta voda bila je deo čitavog sistema u kojem su živele i hranile se brojne druge životinje“, naveo je Trifunac.
Uginule ribe u mulju gotovo ispražnjenog glinokopa kod Novog Bečeja / Foto: Zoran Trifunac
Webinfo za sada nije dobio stručnu procenu uticaja pražnjenja na biljni i životinjski svet. Bez obilaska i nalaza nadležnih institucija nije moguće pouzdano utvrditi obim posledica za pojedinačne vrste i šire područje.
Ne uzimati ribu koja je ostala u mulju
Poseban apel odnosi se na eventualno uzimanje uginule, iscrpljene ili polužive ribe koja je ostala u mulju i preostalim barama.
Webinfo nema informaciju da je takva riba nuđena na prodaju. Ipak, građani ne bi trebalo da je samostalno uzimaju, koriste za ishranu, dele ili prodaju, jer njena zdravstvena ispravnost nije potvrđena veterinarskom ili laboratorijskom kontrolom.
Riba spasena tokom organizovane akcije nije namenjena prodaji niti ljudskoj ishrani, već je premeštena u takmičarsko jezero „Bistro“.
Građanima se savetuje da ribu kupuju isključivo na registrovanim prodajnim mestima i od proverenih prodavaca, gde se može utvrditi njeno poreklo i način čuvanja.
Projekat ekološkog jezera predstavljen još 2006. godine
Idejni projekat rekultivacije „Ekološko jezero Garajevac“, predstavljen 2006. godine / Izvor: „NEXE Novosti“, godina IV, broj 10, str. 12–13
Pitanje budućnosti lokacije otvara i ranije javno predstavljeni projekat rekultivacije površinskog kopa „Garajevac–zapad“.
U glasilu NEXE Grupe iz aprila 2006. godine predstavljen je idejni projekat Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prema kojem je depresija nastala otkopavanjem gline trebalo da bude uređena kao ekološko jezero sa sportskim i rekreativnim sadržajima.
Prema tada objavljenim podacima, jezero je trebalo da zauzima oko 79 hektara, da bude dugo do 1.225 metara, široko od 400 do 600 metara i duboko između četiri i šest metara. Pominjani su sportski ribolov, veslanje, kupanje, pešačke i biciklističke staze, uređenje obale i prostor za ptice močvarice.
Važno je, međutim, razlikovati javno predstavljenu projektnu ideju od dokaza da je ona kasnije u celosti realizovana.
U izveštaju o izvršenju budžeta AP Vojvodine za 2011. godinu navedeno je da su IGK „Polet“ dodeljena četiri miliona dinara za izradu i realizaciju projekta rekultivacije i prostornog uređenja depresije površinskog kopa „Garajevac–zapad“.
U godišnjem izveštaju „Poleta“ za 2012. godinu navodi se da su sredstva utrošena na iskop i transport mulja i korenja sa oko devet hektara dna depresije, radi stvaranja uslova za punjenje jezera vodom. U istom dokumentu navedeno je da je bilo planirano konkurisanje za sredstva za narednu fazu rekultivacije.
Odgovor o konačnom statusu projekta nije potpun
„Polet“ je odgovorio da aktuelno pražnjenje jezera nije povezano sa izradom i realizacijom pomenutog projekta rekultivacije.
Kompanija je navela i da je izveštaj o radovima izvedenim u skladu sa dodeljenim sredstvima dostavljen nadležnom organu.
Međutim, odgovor nije sadržao podatke o tome šta je sve realizovano u okviru ranije predstavljenog projekta, da li je on završen, delimično sproveden, izmenjen ili obustavljen, niti da li je bilo nastavka radova nakon prve faze.
Nije precizirano ni kom organu, kada i pod kojim brojem je dostavljen izveštaj o utrošku sredstava, a njegova kopija nije dostavljena redakciji.
Webinfo je zbog toga „Poletu“ uputio dodatna pitanja i zatražio dokumentaciju.
Za sada se može pouzdano navesti da je ideja ekološkog jezera bila javno predstavljena, da su za jednu fazu rekultivacije bila izdvojena pokrajinska sredstva i da je deo radova, prema godišnjem izveštaju kompanije, realizovan. Šta je bilo sa celokupnim projektom i kakav je njegov današnji status, ostaje da se utvrdi na osnovu potpunog odgovora i dokumentacije.
Satelitski prikaz vodene površine u starom glinokopu „Garajevac-zapad“ pre ispumpavanja vode / Izvor: Google Earth
Autor: Tijana Janković
