Meteorolog RHMZ objašnjava zašto se kaže da se temperatura meri u hladu i ističe da je lažiranje visine temperature vazduha nemoguće.
Metereološka stanica Kada se kaže da je u Beogradu 39 stepeni, a osunčanom ulicom se jedva korača od vreline, mnogi smatraju da meteorolozi ne objavljuju tačne podatke merenja ili da su to podaci iz debele hladovine košutnjačke šume. Zato se među ljudima mogu čuti i komentari "ma nije tačno, bilo je bar 50 stepeni."
Međutim, kako je za "Novosti" objasnio metereolog prognostičar u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije Aleksanadar Nišavić, načini svih merenja i osmatranja su svuda isti i tako je više od 100 godina.
Za stepen toplije u centru
Juče je u tri sata u Košutnjaku izmereno 37.8 stepeni. U istovreme u Karađorđevom parku je bilo 38,5. Nipšavić objašnjava da je u centru toplije skoro za stepen, jer je veći uticaj urbanizacije, saobraćaja, zagrejanog betona , dok u Košutnjaku šuma i malo veća nadmorska visina imaju rashlađujuć efekat.
Inače, podaci koji se u medijima objavljuju mere se u Karađorđevom parku, jer je to mesto sa najdužim nizom merenja i u centru grada je.
Termometri se nalaze u meteorološkim zakonima, koji su na suncu, na visini od dva metra, drveni su i napravljeni tako da kroz njih cirkuliše vazduh. Unutra se nalaze instrumenti za merenje temperature i vlage.
"Zbog toga mi kažemo da je to temperature u hladu, jer termometar nije direktno izložen suncu. I to je temperature vazduha koji udišemo. Da je termometar izložen suncu, trpeo bi direktno zagrevanje i pokazivao bi enormno višu temperature. Međutim, to ne bi bila temperature vazduha već materijala od kog je napravljen termometar", objasnio je za list Nišavić.
On kaže da ljudi najčešće mešaju temperature vazduha sa onom koju subjektivno osećaju kada su na suncu.
"Logično je da je mnogo vrelije na asfaltu, koji se celog dana zagrevao i isijava toplotu. Ljudi izloženi suncu osećaju mnogo višu temperaturu vazduha koji merimo i objavljujemo.
Nišavić kaže da krajnje neobično zvuče špekulacije da se manipuliše izmerenim vrednostima temperature.
"Niko ništa ne krije, i kada bi hteli, to je nemoguće, jer je mnogo ljudi uključeno u merenje i obradu podataka", navodi Nišavić.
(MONDO)