U Srbiji oko 50 odsto stanovništva ima završenu samo osnovnu školu, ali su često i oni sa fakultetskim diplomama polupismeni. U čemu je problem?
Greši se svuda: u medijima, na društvenim mrežama i u svakodnevnom govoru.
Ekipa Monda posetila je kurs popularnog pravopisa kako bi saznala zašto je to tako.
S obzirom na to da su polaznice kursa uglavnom visoko obrazovane dame koje ipak imaju neke pravopisne nedoumice, čini se da je obrazovni sistem negde zakazao.
"Problem je što se pravopis i gramatika uče samo u osnovnoj školi, u srednjoj se uglavnom radi književnost i onda, osim onih koji upišu Filološki fakultet, svi ostali, nakon nekog vremena, zaborave ono što su učili", objasnila nam je mr srpskog jezika i književnosti i vođa kursa, Tanja Stojanović.
Međutim, obrazovni sistem nije jedini krivac, tu su i pojedini mediji koji u trci za tiražom ne lektorišu vesti koje objavljuju.
"Mediji često konstrukcije iz stranih jezika ubacuju u naš jezik, a koje ne priliče srpskom jeziku. Tako čitate u novinama svašta, počev od toga da 'studenti davaju', 'isprobavaju', 'ispoštuju'... Preko medija takve konstrukcije ulaze u svakodnevni govor, jer ljudi usvajaju te izraze misleći da su ispravni", rekla nam je Tanja.
Najčešće se greši sa pisanjem rečce ne (neznam umesto ne znam), glas j se ubacuje ili izbacuje gde treba i gde ne treba (kajiš umesto kaiš, hemiski umesto hemijski), potencijal glagola biti (mi bi umesto mi bismo), a posebna priča je korišćenje "jer" i "jel".
"Jer je uzročni veznik, a 'jel' se proširilo jer ljudi postavljaju pitanje sa 'jel', što nije pravilno. Svi se pitaju kako se piše to 'jel'. Tu postoji jasno pravilo: piše se je li, ali je preporuka da se pitanje nikad ne počinje tako", objasnila nam je Tanja.
Ona je primetila i da ljudi kada žele da se prave pametni govore „obzirom na", umesto "s obzirom na" ili "vezano za" umesto "u vezi sa", a pravdaju se time što se "pravopis stalno menja".
"To nije tačno, pravopis se menjao 1993, a zatim 2010, a neki izrazi su oduvek bili pogrešni", rekla nam je Tanja.
Ukoliko ste shvatili da neki od ovih izraza koristite i vi, ne brinite, srpski jezik je ipak jedan od najtežih jezika na svetu. Nije sramota ako nešto ne znamo, sramota je ako ne želimo da naučimo.
(MONDO)