U starom delu Novog Sada jedna mala uličica dobila je ime po lekaru Miladinu Svinjarevu Veličkoviću. Ništa neobično za veliki grad da se na ovakav način zahvale značajnim sugrađanima.
Ko je Miladin Svinjarev-Veličković?
Rođen je u Starom Bečeju 12.aprila 1877.godine. Otac Jaša bio je zidar i za njega se govorilo da je majstor za crkvene tornjeve. Osnovnu školu svršio je u rodnom mestu. Stipendista baroničine zadužbine postaje 1891.godine. Te godine počinje školovanje u novosadskoj gimnaziji da bi 1903.godine diplomirao na medicinskom fakultetu u Budimpešti. Potom odlazi u Beč na specijalističke studije iz oblasti akušerstva. Iz Beča dolazi u Novi Sad gde započinje svoju radnu karijeru. Vrlo brzo se pročuo kao dobar i ljubazan lekar i zbog toga je bio veoma omiljen. Šef Ginekološko-akušerskog odeljenja Državne bolnice u Novom Sadu je postao 1919.godine i na tom mestu ostaje sve do svoje smrti. Vrlo brzo rad na odeljenju je podigao na visok nivo za tadašnje uslove rada. U bolnici je carski rez isključivo radio primarijus dr Miladin Svinjarev Veličković. Svom prezime je 1923.godine dodao staro porodično prezime Veličković.
Pored svog redovnog rada u bolnici, bavio se i 
teorijskim radom. Pisao je članke o štetonosti alkohola i abortusa za zdravlje žena a bio je čest predavač na mnogim skupovima gde je ženama govorio o značaju njihovog zdravlja. Jedno od najznačajnijih njegovih radova je „Osnovi nauke o porođajima“ koje je objavio 1925.godine. Na 502 strane svog rada dr Miladin Svinjarev-Veličković piše o akušerstvu i osnovama neonatologije.(nauka koja se bavi novorođenčadima). U knjizi se nalaze i 220 fotografija. Posle tri godine objavljuje rad „Ginekološka krverenja i menstrualni poremećaji“ .Pomenuta dva rada kao i rad „Trudna žena“ bili su od velike koristi studentima medicinskih fakulteta u tadašnjoj Jugaslaviji. U cilju daljeg zdrastvenog prosvećivanja napisao je dve borušure „O negovanuju dece u prvoj godini života“ i „Pouke i saveti porodiljama“.
Iako je bio posvećen svom radu imao je vremena i za književni rad. Pisao je kratke priče, drame. Njegove drame su bile često izvođene na sceni Srpskog narodnog pozorište. U sezoni 1918-1919.godine izvedene su drame „Ratna žena“ i „Mrtav za sve“, a drama „Mamon“ je izvođena u sezonama 1925-1926 i 1928-1929. Pored ovih drama napisao je „Zadata reč“, „Ko je đavo?“ „Za otadžbinu“ „Kad čovek drugom traži doju“.
Glazbeno prosvjetno društvo iz Tivta je imalo i pozorišnu sekciju. Ona je 1926.godine igrala dramu „U hipnozi“ od Miladina Svinjareva-Veličkovića. Predstava je odigrana u hotelu Soko. Igralo je devet glumaca, a gledaoci su bili oduševljeni predstavam. Predstava se igrala u okviru Velike društvene zabave koja je imala humanitarni karakter.
Bio je i društveno aktivan. Osnivač je i prvi starešina Sokolskog društva u Novom Sadu; jedan je od osnivača Jugoslovenskog društva za borbu protiv raka; predsednik Lekarskog društva u Novom Sadu od 1924-1929.g; član književnog saveta Matice Srpske.
Imao je vremana i za politički rad. Bio je član Srpske narodne radikalne stranke. Sa Jašom Tomićem 1910.godine dolazi u sukob te napušta stranku i osnova Srpsku narodnu stranku.Posle oslobođenja biran je poslanika Velike narodne skupštine i član Veća narodnog saveta.
Kao dobrovoljac učestvovao je u Balkanskim ratovima i u Velikom ratu. U vreme Prvog svetskog rata nalazio se na dužnosti upravnika vojne bolnice u Zaječaru i Boljevcu.
U novembru 1926.godine primljen je u ložu Mitropolit Stratimirović.
Umro je 2.juna 1929.godine. Smrt ga je zatekla u operacionoj sali u trenutku kada je nestalo struje.
Dragiša Slavić
