Kristina Demeter Filipčev, majka učenika sedmog razreda Osnovne škole „Sever Đurkić“ u Bečeju, već duže od godinu dana pokušava da ostvari zakonsko pravo svog deteta na neophodno pomagalo – novu neurološku stolicu, bez koje njen sin Ivan, koji ima cerebralnu paralizu, ne može da pohađa nastavu.
Prethodna stolica kupljena je 2019. godine preko firme „Otto Bock“, a po mišljenju stručnjaka njen rok trajanja je pet godina i Ivan ju je već prerastao. Sama konstrukcija može da se iskoristi, ali je neophodno novo sedište odgovarajuće veličine. Procena troška za ovakav vid pomagala iznosi oko 650.000 dinara.
Interresorna komisija još u maju 2024. godine dala je stručno mišljenje u kojem je jasno navedeno da je učeniku potrebna nova neurološka stolica. Takvo mišljenje, prema važećim zakonima, obavezuje institucije – od obrazovanja i socijalne zaštite do lokalne samouprave – da obezbede uslove za školovanje deteta sa invaliditetom.
– Nijedno drugo dete ne nosi svoju stolicu od kuće u školu. Moj sin bi trebalo da ima isto pravo kao i svi njegovi vršnjaci – kaže Demeter Filipčev.
Trenutno Ivan nastavu pohađa u svojim kolicima, što, kako naglašava njegova majka, nikako nije dobro za kičmu i ne može da se smatra trajnim rešenjem.
Ona naglašava da ne želi da građani skupljaju novac, iako su mnogi izrazili spremnost da pomognu. – Ja tu ponudu ne mogu i neću da prihvatim, zato što je to posao lokalne samouprave. Ne želim da sistem funkcioniše samo kada se roditelji žrtvuju ili građani sakupljaju priloge – objašnjava.
Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci (Sl. glasnik RS, br. 80/2018), dodatna podrška obuhvata mere i resurse kojima se prevazilaze fizičke prepreke unutar obrazovnih ustanova, a obezbeđuje se u okviru sistema obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. To znači da je obezbeđivanje adekvatnog pomagala zakonska obaveza institucija.
Kristina ističe da njen zahtev ne odnosi samo na Ivana, već i na svu decu kojoj je potrebna dodatna podrška, uz poruku da odluke stručnih tela moraju da se sprovedu u praksi.
U dopisu koji je dobila u oktobru 2024. godine navedeno je da će sredstva za stolicu biti predviđena u budžetu za 2025. godinu. Međutim, do početka nove školske godine stolica još nije obezbeđena. Kristina zato ističe da očekuje da se obaveza institucija ispuni u najskorijem roku.
Iako je o ovom pitanju više puta zvanično tražila odgovor od nadležnih opštinskih službi, rešenje se ne nazire.
Zbog svega, ona najavljuje da će, ukoliko se problem uskoro ne reši, biti prinuđena da stupi u štrajk glađu.
– Ako je eventualno žrtvovanje mog života cena da prava mog deteta budu poštovana, mislim da je to mala cena da bi ubuduće druga deca mogla bez problema da pohađaju školu – poručuje Kristina Demeter Filipčev.
