Kristina Demeter Filipčev, majka učenika sedmog razreda Osnovne škole „Sever Đurkić“ u Bečeju, jutros, u četvrtak 2. oktobra oko 9 časova, započela je štrajk glađu ispred zgrade opštine, zahtevajući da njenom sinu Ivanu, koji ima cerebralnu paralizu, bude obezbeđena nova neurološka stolica neophodna za pohađanje nastave.
Štrajk glađu juče je zvanično najavljen na skupu „Zajedno je svetlije“, održanom 1. oktobra u centru Bečeja, u znak sećanja na 11 meseci od tragedije u Novom Sadu.
Stolica koju Ivan trenutno koristi obezbeđena je još 2019. godine i, prema mišljenju stručnjaka, njen rok upotrebe je pet godina. Dete ju je u međuvremenu preraslo, a nastavu sada pohađa u neurološkim kolicima, koja nisu pogodna za pravilno držanje i ne mogu da se nameste uz klupu. „On ne može da piše, ne može da koristi knjige i sveske. U kolicima na času praktično ne može ništa da radi“, objasnila je Kristina.
Jutros je Demeter Filipčev najpre dala izjavu prisutnim medijima (N1, Webinfo, Bečejski dani i Szabad Magyar Szó), naglašavajući da više od godinu dana bezuspešno pokušava da dobije odgovor od opštine o obezbeđivanju stolice. Nakon toga je ušla u zgradu opštine, gde je provela više od dva sata, dok su ispred čekali građani i novinari iz navedenih redakcija.
Predračun nakon pritiska
Po izlasku iz opštine, Demeter Filipčev je saopštila da je došlo do pomaka – opština je pribavila predračun od firme „Otto Bock“ za novu neurološku stolicu u vrednosti od 648.000 dinara bez PDV-a (712.800 dinara sa PDV-om). Lokalna samouprava obavezala se da sredstva prebaci školi, koja potom treba da sprovede postupak nabavke uz saglasnost Ministarstva prosvete.
„Rok isporuke stolice je 30 do 60 dana, a moguće i kraće ako je već na lageru. S obzirom na to, odlučila sam da prekinem štrajk glađu“, rekla je Kristina Demeter Filipčev.
Sistem zakazao, ali rešenje pronađeno
Na ovaj način, štrajk glađu praktično nije ni počeo, jer su institucije reagovale u poslednjem trenutku, tek nakon što je majka bila prinuđena da posegne za ovakvim potezom. Današnji događaj dobio je pozitivan epilog, ali je jasno ukazao na težinu situacije u kojoj roditelji dece sa invaliditetom moraju da ulažu ogroman napor da bi ostvarili zakonska prava svoje dece.
